U vreme kada je tržište preplavljeno onima koji nude uslugu štapanja i kada je veoma teško doći do posla važno je ostati dosledan i ispoštovati osnovna načela grafičarskog posla: kvalitet i rokove. Samo na taj način može se imati vodeće mesto i renome.
Istraživanja potreba klijenata grafičke industrije, naročito onog dela koji se odnosi na štampu, pokazuju da se 78% kolor poslova odnosi na tiraže manje od 3000 otisaka i da 33% svih poslova mora biti završeno u roku od 24 časa. Tome se mora dodati i nagli porast zahteva za varijabilnom štampom, tj. personalizovanim otiscima. Trendovi koji vladaju na tržištu štampanog materijala postaju sve zahtevniji i ne ostavljaju mesta za kompromis kada je u pitanju kvalitet štampe malog tiraža u kratkim rokovima.
Grafički proizvodi, a samim tim i grafička industrija danas, u eri ekspanzije računarske tehnologije, i dalje zauzimaju značajno mesto u svim aspektima društvenog, ekonomskog i kulturnog života. Zbog svoje zastupljenosti, grafički proizvod mora da zadovolji sve veće zahteve u pogledu kvaliteta, ali i da zadrži prihvatljivu cenu. Zato se grafička industrija razvija paralelno sa razvojem informacionih sistema i čini spregu sa računarskim tehnikama i tako udovoljava svim postavljenim zahtevima.
Idejom da se digitalizovani podaci mogu direktno preneti na štamparsku mašinu počela je nova era digitalne štampe. Ono što digitalnu štampu definiše i razlikuje od kućnih i kancelarijskih desktop štampača su kvalitetan otisak, produktivnost i industrijska primenjivost. U okviru postojećih rešenja izdvajaju se dva tipa digitalnih mašina. Kod jednih se štampanje zasniva na pritisku, kao kod klasičnih ofset mašina, pa su i nazvane computer to press, dok kod drugih pritisak nije potreban i označene su kao computer to print ili NIP ( non impact printing).
Kod computer to press mašina proces otiskivanja se vrši identično kao u klasičnoj ofset tehnologiji sa jedinom razlikom što se formiranje štamparske forme digitalizuje. Iako spadaju u digitalnu štampu, ove mašine su mnogo bliže ofsetnim, kako po mogućnostima tako i po elementima eksploatacije.
Pravi predstavnik digitalne štampe je laserska tehnologija i proces elektrofotografskog dobijanja otiska ili computer to print štampa. Prvi podatak o NIP (non impact printing) postupku je patent ink-jet zapisivanje telegrafskih signala, koji je prijavio Vilijam Tomson 1876. godine. Sredinom prošlog veka Ken Met Calf je radio na daljem usavršavanju tehnike, primenom tečnog tonera, upotrebljavajući papir sa premazom od cinkovog oksida. Kasnije, firma Versatec započinje proizvodnju elektrostatičkih kopir mašina, a nakon par godina ih preuzima Xerox i nastavlja usavršavanje elektrofotografije. Tako nastaje kopirni postupak koji se danas naziva „xerografija“. Usavršavanjem procesa laserske štampe i razvijanjem računarske memorije omogućena je direktna veza računar – štamparska mašina. Dalji razvoj NIP postupka obeležen je pojavom Xerox Docu Publisher 135, jednobojne digitalne štamparske mašine, a zatim i IBM Dupleks Printig sistem firme IBM.
Digitalne mašine tipa computer to print, tj. mašine za bezkontaktnu štampu, rade sa tonerom ili namagnetisanom bojom. Njihova karakteristika je da se štamparska forma razvija za svaki radni ciklus. Štampajuća i neštampajuća polja razdvajaju se kao nenamagnetisana i namagnetisana polja koja privlače, odnosno odbijaju toner ili boju. Brzina štampe zavisi od brzine prenošenja podataka, na koju utiču struktura podataka i način njihovog kodiranja.
Svaka ofset štamparija se nalazi pred ozbiljnim problemom kada klijent donese hitan posao malog tiraža, koji traži visok kvalitet i prihvatljivu cenu. Iako sama priprema ofset mašine srednje veličine košta više nego što taj posao realno može doneti profita, poslovna etika ne dozvoljava da se posao odbije, uprkos svesnom gubitku. Jedini način da se zadrže takvi klijenti i da se zaradi na poslovima malog kolornog tiraža je primena digitalne štampe. Prednosti digitalne štampe su višestruke: jednostavna manipulacija, laka dijagnostika i održavanje, postojanost kvaliteta tokom rada, pogodnost štampanja malih tiraža, mogućnosti printing on demand i personalizacije štampanih materijala. Ovome treba dodati i činjenicu da na cenu jednog otiska ne utiče veličina tiraža.
Razvoj digitalne štampe, sasvim sigurno, širi paletu mogućih usluga i aplikacija i na taj način podiže nivo poslovanja i konkurentnosti na tržištu. Velika očekivanja korisnika po pitanju brzine, kvaliteta i ekonomičnosti samih mašina za digitalnu štampu dovela su do konstrukcije produkcionih printing sistema visoke rezolucije koji su uspeli da zadovolje zahtevane kriterijume.
Perfektan, intezivni, realističan kolorni otisak, brzo finiširanje posla, varijabilnost štampe i personalizacija otisaka su aspekti grafičke proizvodnje u kojima je digitalna štampa postigla najviši nivo u odnosu na bilo koju drugu tehnologiju. Ipak, pored kvaliteta, za štampu su od izuzetnog značaja i proizvodni troškovi samog otiska, tj. jedinična cena otiska, jer se u praksi pokazalo da na troškove proizvodnje u ogromnoj meri utiču troškovi potrošnog materijala same mašine (toneri, grejne stanice, fotoosetljivi bubanj) i njenog održavanja i servisiranja. Od toga zavisi kako će biti formirati cena proizvoda, a samim tim i koliki će biti profit.
Na kraju, treba shvatiti da digitalna štampa nije konkurencija klasičnoj ofset štampi, već njena dopuna koja omogućava da poslovanje bude ekonomski opravdano i u malim tiražima punog kolora. Ona će dovesti nove klijente koji će, pre ili kasnije, koristiti i usluge ofset štampe. Digitalna štampa je pred vratima, već je jednom nogom zakoračila u Vaš život, smelo i ponosito ali sa razlogom. Ukrotila je male tiraže i pretvorila ih u profit, odgovorila svim potrebama tržišta po pitanju vremena i kvaliteta i postala ekonomična.
Pripremio
Ivica Marković
Ing. grafičke tehnologije